Mitra Mitrović (1912 – 2001)

Ništa mi, međutim, ne bi smetalo ako bi mlad svet čitao ove moje uspomene kao neko daleko, nedoživljeno iskustvo, iskustvo starijih, kao neku istoriju koja se neće ponoviti. To zato što smo se mi u narodnoj revoluciji borili i da rata više ne bude. Htela bih da smo zauvek pobedili rat, pa makar moje uspomene, u onom svom delu koji kazuje strahote rata, bile jednom zastarela priča.

(Iz autorkinog predgovora autobiografiji Ratno putovanje, 1953)

Ove reči prve ministarke u istoriji Srbije i Jugoslavije, višestruko talentovane književnice, kulturne i političke radnice, odnose se na nadljudsku borbu koju su antifašisti Jugoslavije vodili tokom Drugog svetskog rata. Jugoslovenski antifašistički otpor prema Silama osovine počeo je već jula 1941. godine, svega tri meseca nakon okupacije. Mitra Mitrović predstavnica je tadašnje mlade generacije koja se okrenula socijalizmu kako bi se prvo borila protiv unutrašnje nepravde, a potom i protiv naci-fašističke okupacije. Ova je generacija kao pobednička izašla iz rata, a potom od temelja gradila novi socijalistički sistem.

Rođena u siromašnoj radničkoj porodici u Požegi, Mitra Mitrović je rano izgubila oca, zbog čega je njena majka kao samohrana roditeljica odgajala petoro dece. Mada je odrastala u nemaštini, Mitra je bila vezana za svoju porodicu i kraj, o kojem je i kasnije pisala sa ljubavlju. Takođe, u tom kraju je bio jak radnički pokret, te je od malena bila pod uticajem komunističkih ideja. Mitra je kao veoma bistra učenica dobila stipendiju i upisala Filozofski fakultet u Beogradu. Ubrzo se priključila studentskom pokretu, i postala deo revolucionarne omladine. U ovim krugovima upoznala je svog budućeg životnog druga i supruga, i dalje umnogome poznatijeg od nje, revolucionara Milovana Đilasa. Tokom tridesetih godina Mitra je aktivno učestvovala u studentskim akcijama, paralelno završavajući studije. Diplomirala je 1934. godine na grupi za srpskohrvatski jezik i književnost.

Mitra je u ovom periodu uvezivala svoj politički angažman sa profesionalnim radom. Posebno važno za njen razvoj tokom ovih godina je bilo uključivanje u organizaciju Ženski pokret 1935. godine. Ova je organizacija okupljala široki politički raznolik front angažovan oko ženskih prava. U okviru nje, Mitra je formirala naprednu Omladinsku sekciju Ženskog pokreta i bila njena prva predsednica. Između ostalog, Mitra je bila jedna od osnivačica lista Žena danas, i, rečima Stanislave Barać, „skrivena odgovorna“ urednica ovog emancipatorskog lista.

Međuratne godine bile su priprema za Drugi svetski rat. Kao već aktivna i poznata komunistkinja Mitra je od početka rata bila uključena u antifašistički otpor. Ubrzo je bila internirana u Banjički logor, iz kojeg se sa još nekoliko drugarica jedva spasila na gotovo filmski način. Upornim ubeđivanjem internistkinje preobratile su neke od čuvara logora, nagovorivši ih da im se pridruže i pomognu u bekstvu. Taj prvi beg bio je tek početak njenog ratnog putovanja. Trebalo je potom pobeći iz Beograda, pridružiti se drugovima i drugaricama u oslobođenom Užicu, a potom više puta prelaziti crnogorske i bosanske planine u neprijateljskim ofanzivama. U toku rata Mitra je radila i kao članica redakcije lista Borba, koji je objavljivan i distribuiran u najtežim uslovima. Bila je uključena i u osnivanje Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, te izabrana za članicu Centralnog odbora AFŽ. Ona je bila samo jedna od ogromne armije žena. Naime, u Naroodnooslobodilačkoj vojsci je učestvovalalo oko sto hiljada žena iz svih krajeva Jugoslavije, svih godišta, klasnog i nacionalnog poreka. Od njih je dvadeset pet hiljada poginulo, četrdeset hiljada ranjeno, dok je tri hiljade žena ostalo potupno nesposobno za rad. Osim na prvim linijama, žene Jugoslavije su i u pozadini neprekidno radile i pomagale borbi protiv fašizma.

Nakon rata bilo je potrebno izgraditi porušenu zemlju, i uspostaviti institucije i infrastrukturu poput zdravstvene, obrazovne, pravne, ekonomske, građevinske, kojih i pre rata jedva da je bilo. I tada je Mitra Mitrović postala ministarka prosvete u prvoj vladi Narodne Republike Srbije, kao prva žena na ministarskoj poziciji. U ranoj fazi socijalističke Jugoslavije birana je na mnoge funkcije i bila vrlo aktivna u novoj vlasti. Međutim, nakon što je Milovan Đilas, njen tada već bivši suprug došao u sukob sa čelom države, ona mu je dala podršku i zbog ličnih razloga, ali i politički se solidarišući sa njim, što je malo ko tada činio. Zbog svega toga se povukla iz javnog života.

U epitafu povodom smrti Mitre Mitrović Latinka Perović je napisala: „Umrla je Mitra Mitrović. Koliko je danas onih kojima to ime nesto znači? Manje, mnogo manje nego što će ih biti ako jednom i u Srbiji bude napisana istorija komunističke levice – od njenih ishodišta preko njenog uzleta do njenog pada. U jednom ličnom životu dugom devet decenija ogledao se, bezmalo, skoro čitavi protekli vek. Pri tom, taj život nije bio običan život“. Sada, dvadeset godina nakon njene smrti, stanje se unekoliko popravilo. Međutim, sve dokle zasluge Mitre Mitrović i njeno ime ne budu najšire poznati i prepoznati uz neka od najzaslužnih imena ovdašnje istorije (sada su to redom muškarci), nepravda neće biti do kraja ispravljena, i bićemo uskraćeni za važan segment istorije ženskog doprinosa emancipaciji.

Izvori

Mitrović, Mitra. 1953. Ratno putovanje. Beograd: Prosveta.

Barać, Stanislava. Mitra Mitrović – portret revolucionarke. Komuna Links.

Perović, Latinka. 2011. De profundis (za Mitru Mitrović 1912–2001). Republika, 259.

Stanić, Veljko. (u štampi). „Parče velikog života: Mitra Mitrović o tridesetim godinama 20. veka“.

Mitra Mitrović povodom trideset godina od Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) 

Umetnica - Jana Danilović

Jana Danilović je muralistkinja, slikarka i ulična umetnica iz Beograda. Iako je klasično akademsko obrazovanje stekla u oblasti primenjenih umetnosti, oduvek su je privlačili manje konvencionalni oblici izražavanja i urbano okruženje. U svom radu kombinuje tehnike i estetiku ulične umetnosti sa tradicionalnim crtanjem i slikanjem, i zainteresovana je za sve što ima veze sa umetnošću na ulicama. Doktorandkinja je Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

Janini murali su deo mnogih projekata i krase zidove raznih gradova - Beograda, Siska, Brisela, Herceg Novog, Mostara...

Instagram