Vera Nikolić

Vera Nikolić (1948 – 2021)

Ništa u životu nisam uradila s pola snage. Šta ću kad sredina za mene ne postoji.

(Iz intervjua iz Ilustrovane politike, 2011)

Godina je 1971, Evropsko prvenstvo u atletici na otvorenom održava se u Helsinkiju. Vera Nikolić je na postolju, preuzima zlatnu medalju kao najbrža na 800 metara. Ne, nije to ona legendarna trka kada je postavila svetski rekord na 800 metara. Ovo je rezultat za koji joj je trebala mnogo veća hrabrost. Hrabrost da nastavi i uzdigne se, nakon što se zbog ogromnog pritiska suočila sa porazom.

No, vratimo se nekoliko koraka unatrag na početak ove zvezdane priče. Vera Nikolić rođena je u selu Grabovica kraj Despotovca, u radničkoj porodici. Kao trinaestogodišnjakinja svojim talentom je skrenula pažnju atletskog stručnjaka Aleksandra Petrovića, koji joj je u narednim godinama bio trener. Uz kombinaciju dara i napornog rada odlični rezultati su brzo usledili, kako na državnim tako i balkanskim takmičenjima. A onda je 1966. u Budimpešti po prvi put osvojila zlato na 800 metara, u tom trenutku još nepunoletna. Bilo je to i prvo zlatno odličje na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju, zbog čega je dobila nadimak Zlatna Vera, i te godine proglašena za sportistu godine u Jugoslaviji.

Usledila je jedna od najbitnijih godina 20. veka, po mnogo čemu prelomna 1968, kada su širom Evrope odjekivali studentski protesti. Ta godina se pokazala sudbinskom i za Veru Nikolić. Prvo je u julu napravila globalnu senzaciju, kada je u londonskom Kristal palasu ubedljivo dobila trku i postavila svetski rekord na 800 metara sa rezultatom 2:00,5, koji se održao čak 1084 dana! Potom ju je čekao još veći izazov. Te godine u oktobru su održavane i Olimpijske igre u Meksiko Sitiju, pa su očekivanja od Vera porasla do ogromnih razmera. Pritisak se obrušio o mladu atletičarku koja je na kraju odustala od trke. Ekstaza sa kojom je ispraćena na igre, pretvorila se u svoje naličje. Javnost je pokazala da nema ni malo milosti niti razumevanja, čak ni kada je u pitanju mlada sportistkinja, koja je već do tada postigla nezapamćen uspeh.

Danas, nakon što su o problemu nerealnih očekivanja i pritisaka progovorile vrhunske sportistkinje poput Naomi Osake i Simon Bajls, poznato nam je koliko takva vrsta pritiska loše utiče na mentalno zdravlje sportistkinja. U ono vreme Vera je bila na prekretnici, da li da odustane od sporta ili da nastavi sa takmičenjima. Uz podršku porodice, a kako je više puta svedočila čak i tadašnjeg predsednika SFRJ, Tita, koji ju je branio od novinara rekavši joj pred svima „Vera, glavu gore. Hoću ponovo da slušam našu himnu u tvoju čast“, Vera je odlučila da promeni sredinu. Da se preseli u Zagreb, i sa trenerom Leom Langom nastavi svoj rad. Nakon povratka osvojila je još medalja. Između ostalog i već pomenutu medalju u Helsinkiju, kada je dokazala da je brža od uzdanice Zapadne Nemačke Hilde Falk.

Nakon prestanka aktivnog bavljenja sportom, posvetila se pedagoškom radu, i svoje znanje nesebično delila mlađim generacijama.

Vera Nikolić
Image: ©Bojan Kovačević @boy_c_graphy

Izvori

Trideset godina Atletskog saveza Srbije 48 – 78. Beograd: Atletski savet Srbije (1981).

Intervju sa Verom Nikolić u Ilustrovanoj politici 1966.

Intevju sa Verom Nikolić u Ilustrovanoj politici 2011.

Snimak trke iz Kristal palasa (1968)

Intervju sa Verom Nikolić

Umetnica - Marija Savić - KoMARAc

Marija Savić - KoMARAc, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a stekla je i zvanje mastera u oblasti crtanja murala. Završila je i muzičku školu Stevan Hristić u Kruševcu. Učestvovala je u izradi murala, kao što su murali u Ćupriji i u Arilju. Trenutno radi kao nastavnica u osnovnoj školi. 

Instagram

Facebook