Ljubica Marić

Ljubica Marić (1909-2003)

Samo u hrabrosti za istinitost vidim mogućnost za duboki mir i izdržljivost.

(iz Zapisa, 1996–2000)

Četvrta je decenija 20. veka, decenija uspona fašizma u Evropi. Ljubica Marić tek je u svojim dvadesetim godinama i već na jednom od vrhunaca svoje karijere. Prva je osoba u Srbiji sa diplomom kompozicije, jedna od prvih dirigentkinja u Evropi i prva dirigentkinja Simfonijskog orkestra Češkog radija. Putuje po Evropi i ostvaruje velike uspehe na festivalima u Amsterdamu, Strazburu i Pragu. Ljubici, međutim, nije stalo samo do ličnog uspeha – naprotiv, ona pokazuje da principi mogu biti i važniji od slave.

Dvadesetčetvorogodišnja Ljubica Marić 1933. godine (iste godine kada Hitler dolazi na vlast) potpisuje Strazburški manifest Vojislava Vučkovića, kojim se osuđuje umetnička politika – umetnost radi umetnosti – slavnog kompozitora Hermana Šerhena. Ona se zalaže za umetnost koja je u dodiru sa realnošću i sa životom naroda, za angažovanu umetnost. Ovakvi činovi, i uopšte njena bliskost komunistima u vreme kada su bili proganjani (Vučković i njegova supruga Fani Politeo ubijeni su od strane beogradske policije 1942. godine), značajno će naškoditi njenoj karijeri, naročito međunarodnoj. U Zagrebu je uhapšena 1935. godine, „radi komunizma“, kako stoji u policijskom zapisu, ali je zahvaljajući zalaganju prijatelja oslobođena nakon nekoliko meseci.

Posle Drugog svetskog rata Ljubica je mogla da nastavi karijeru koju je rat prekinuo. Otvorene su joj mogućnosti za dalje usavršavanje i napredak: počela je da predaje na Muzičkoj akademiji u Beogradu, izabrana je za sekretarku u Udruženju kompozitora Srbije, i nastavila je da komponuje. Učestvovala je i u kulturnim programima tokom radnih akcija, gde je upoznala i sprijateljila se sa čuvenom slikarkom Ljubicom-Cucom Sokić. Ipak, snažni patrijarhalni uzusi otežali su joj pristup dirigenstvu, u kom se nikada nije do kraja afirmisala.

U oblasti kompozicije, međutim, Ljubica sredinom veka ostvaruje svoje najveće uspehe. Njena kantata Pesme prostora iz 1956. godine predstavlja jedno od najznačajnijih vokalno-instrumentalnih ostvarenja srpske muzike. Za ovo delo, Ljubica je pronašla inspiraciju na neočekivanom mestu – u epitafima sa srednjovekovnih bogumilskih nadgrobnih spomenika. Pesme prostora tako su najavile niz drugih dela u kojim će kompozitorka ostvariti karakterističan spoj folklornog i modernog, arhaičnog i savremenog, balkanske i zapadnoevropske muzičke tradicije.

Ljubicin izuzetno plodan stvaralački period tokom 50-ih i početkom 60-ih godina biće prekinut smrću njene majke, Katarine Marić, nekadašnje nastavnice ženskog rada u Požarevačkoj gimanziji, 1964. godine. Možemo samo da pretpostavimo koliko je ovaj gubitak bio bolan, imajući u vidu da je majka Ljubici pružala čvrst oslonac celog života. U priči o Ljubici Marić neophodno je odati priznanje njenoj majci, bez čije podrške bi Ljubicino školovanje i karijera bili teško zamislivi. Iako ne potiču iz siromašne porodice, Ljubica je sa majkom živela u materijalnoj oskudici sve vreme studiranja, a izdržavale su se zahvaljajući majčinom požrtvovanom radu po bogatim praškim kućama. Ljubicin otac Pavle Marić, po zanimanju zubar, poginuo je u Drugom Balkanskom ratu kada je Ljubici bilo samo četiri godine, i njegova penzija nije bila dovoljna da pokrije troškove života ni u Pragu, ni kasnije u Berlinu gde se Ljubica takođe jedno vreme školovala.

Posle majčine smrti Ljubica je prestala da predaje na Muzičkoj akademiji i skoro pune dve decenije nije ni komponovala. Srećom, nije potpuno napustila kreativni rad – posvetila se pisanju književnih tekstova (zbirke Tablice, bajke Istina), pisanju muzikoloških studija, slikanju, pa čak i vajanju. Početkom 80-ih ona će ući u svoj poslednji stvaralački period koji će trajati do sredine naredne decenije. U toj poslednjoj deceniji svog života, iako nije intenzivno stvarala, vodila je po svemu ispunjen život – čitala je i pisala dnevničke zapise, posećivala koncerte i izložbe, i za vreme ratova devedesetih aktivno reagovala protiv nacionalističkog Miloševićevog režima u Srbiji. Negovala je svoja prijateljstva i umrla u dubokoj starosti 2003. godine u Beogradu.

Ljubica Marić
Image: ©Bojan Kovačević @boy_c_graphy

Izvori

Jarić, Branislav. Godišnjica rođenja Ljubice Marić. RTS.

Ljubica Marić. Biografija.org.

Masnikosa, Marija. 2009. The Life and Work of Ljubica Marić – ‘Multifariousness of One’. New Sound 33.

Milin, Melita. 2018. Ljubica Marić. Komponovanje kao graditeljski čin. Beograd: Muzikološki institut SANU.

Žebeljan, Isidora i Borislav Čičovački. 2009. Hodam za svojom slobodom. Politika.

Umetnica - Katarina Fajgelj

Katarina Fajgelj diplomirala je na programu crkvene umetnosti Visoke škole- Akademije za umetnosti i konzervaciju Srpske Pravoslavne Crkve na predmetu Freskopis, a master studije na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu, na odseku Primenjeno slikarstvo. Bila je polaznica kursa Kalifornijskog univerziteta Umetnosti Visual Elements of User Interface Design, i kursa Univeriteta u Mičigenu Introduction to User Experience Principles and Processes. U svom dosadašnjem radu ilustrovala je serijale knjiga, udžbenike, oslikavala je hramove i bila deo raznih izložbi i likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu, kao i ekološko-sakralnih land art projekata, a oslikala je i murale u Srbiji i Hrvatskoj. Njeni radovi nalaze se u privatnim kolekcijama u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, SAD...

katarinadesigned Portfolio