Jelena J. Dimitrijević (1862 – 1945)
Svaki putnik obično opisuje mesta i ljude onako kako ih je sam video. Jedni vide ili traže da vide ružno u lepome; drugi obratno. Za prve se kaže da gledaju kroz crne naočari; za druge kroz ružičaste. A za one putnike s naočarima kombinovanim iz crnog i ružičastog kažu neki da je objektivan. Ali, i oni prvi su to, mada su po prirodi takvi da ne znaju za boju koja bi bila između ove dve boje.
(„Umesto pogovora“, iz knjige Novi svet ili u Americi godinu dana, 1934)
Najčešća asocijacija na putnike sa početka dvadesetog veka i dalje je beli, zapadnoevropski muškarac, u svom lanenom odelu dok putuje toplim predelima i u debelom krznu dok putuje severom. Osim stereotipno zamišljene odeće, karakteristično za takvog putnika jeste i njegov kolonijalni pogled, koji drugačije kulture i iskustva procenjuje u odnosu na svoj zapadni „standard“. Ali, bilo je u prošlom veku mnogo putnika, i putnica. Onih koji su i sami poticali iz drugačijih sredina, koji su prelazili granice i stvarali drugačije perspektive. Jedna od takvih pustolova, koja je putovala širom sveta i po mnogo čemu bila ispred svog vremena, bila je književnica i dobrotvorka Jelena J. Dimitrijević.
Rođena kao deseto dete u trgovačkoj porodici u Kruševcu, nakon smrti oca seli se u Aleksinac kod svojih rođaka sa majčine strane iz loze Knez-Milojkovih. Ova je porodica bila poznata po bogatstvu, uticaju i obrazovanju. Radoznala i čitanju sklona Jelena J. vreme je provodila u velikoj porodičnoj biblioteci. Međutim, nakon što je teško povredila oko, formalno obrazovanje joj nije bilo omogućeno. Predrasude tadašnje medicine prema osobama sa invaliditetom mogle su je dodatno obeshrabiti. Ipak, Jelena J. je bila odlučna, te je povreda nije sprečila da se dalje uporno sama obrazuje i nastavi sa čitanjem. Nakon udaje se preselila u Niš, čime počinje njena nova životna faza.
Jelena J. Dimitrijević je prvo 1894. godine anonimo objavila svoje pesme. Pored lirike, ona je pisala prozu, roman Nove (1912), mnogobrojne putopise: Pisma iz Soluna (1908), Pisma iz Indije (1928), Pisma iz Misira (1929), Novi svet ili u Americi godinu dana (1934), Une vision (1936), Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta (1940). Godine 1897. objavila je knjigu Pisma iz Niša o haremima, koja se smatra prvom proznom knjigom ženskog pera u istoriji srpske književnosti. Isprva, dakle, njena putovanja počinju od susetki muslimanki sa kojima živi u istom gradu, a opet u drugačijem kontekstu. Kako sama u pisanju svedoči, one su imale poverenja u nju kao sagovornicu i otvorile su joj svoje prostore, pokazale svoje tradicije i tajne. Za razliku od muških putopisaca koji su svojim orijetalističkim pogledom prikazivali hareme, Jelena J. kao njihova sugrađanka i kao neko ko deli žensko iskustvo, razvija mnogo suptiliniji i životniji prikaz.
Kako u svojoj disertaciji sažima Ana Sjelja, stvaralaštvo Jelene J. se temelji na dve osnove – ženi i jazu između Istoka i Zapada. Od početnog koraka pisanja o muslimankama pa preko putovanja kroz Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i severnu Afriku, Jelena J. je nastavila sa istim žarom da istražuje i upoznaje nepoznato, a potom da ga kroz putopise opisuje deleći tako svoja iskustva sa drugima. Na tim je putovanjima Jelena J. imala prilike da se upozna sa Hudom Šaravi, jednom od tada najznačajnijih intelektualki i feministkinja Egipta, sa književnikom, dramaturgom i filozofom Rabindrantom Tagorom, kao i sa višom klasom Sjedinjenih Američkih država, i sa brojnim drugim uticajnim i zanimljivim ljudima.
Osim što se u književnom stvaralaštvu bavila opisom ženskih iskustva, Jelena J. je bila i društveno angažovana u borbi za ženska prava. Između brojnih ostalih aktivnosti, bila je i najmlađa članica podružine Ženskog društva u Nišu, bolničarka tokom balkanskih ratova, upravna članica Kola srpskih sestara, članica Društva srpskih književnika.
Možda i najbolji vrednosni sud o pisanju Jelene J. Dimitrijević dala je još jedna velika ženska figura srpske književnosti, Isidora Sekulić : „Nija ona samo putnik po nagonu, nego je, moglo bi se reći, i putopisac po nagonu. Ima gđa Dimitrijević obdarenosti za posmatranje i obradu materijala svetskog, ljudskog materijala svih vera i običaja i civilizacija. Ona je vrsta eksploatatora pisca. S kolikom istrajnošću i snagom prodire gde hoće, zasniva veze i odnose s kim hoće, i, naročito, doživljuje“. I doista, kao da putovanja na koja nas vodi Jelena J. Dimitrijević prkose i vremenskim i prostornim granicama. Ona svojim umećem rekreira samu bit doživljaja, direktno nas provodeći kroz skrivena vrata mnogostrukih ženskih života i prostora prve polovine 20. veka.
Izvori
Dimitrijević J, Jelena. [1926] 2016. Sedam mora i tri okeana. Beograd: Laguna.
Dimitrijević J, Jelena. [1934] 2019. Novi Svet ili u Americi godinu dana. Beograd: Laguna.
Dojčinović, Biljana (hronologija i bibliografija). Jelena J. Dimitrijević, Knjiženstvo.
Sekulić, Isidora. 2002. „Domaća književnost knj. 1, Jelena J. Dimitrijević: Novi svet ili u godinu dana u Americi. Novi Sad: Stylos.
Stjelja, Ana R. 2012. Elementi tradicionalnog i modernog u delu Jelene J. Dimitrijević: Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet.
Sajt posvećen liku i delu Jelene J. Dimitrijević
Umetnik - Stevan Šoln
Stevan Šoln diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za primenjeno slikarstvo. U svojoj karijeri realizovao je niz grupnih i samostalnih izložbi i bio učesnik mnogih likovnih i umetničkih kolonija i festivala širom Srbije (Beograd, Čačak, Kikinda…). Više puta je nagrađivan za svoje radove u oblastima street art-a, a među nagradama na kojima je osvajao prvo mesto izdvajaju se “Delta City Jam” u Beogradu, “Ecology” u Zrenjaninu i “Otvaranje vračarskog parka” u Beogradu.