Gina Ranjičić (1830–1891)

Stepeno invalidnitosko

An hodniko
Internone kumnatoro
Foreske bolnicako
Garade dikhas amen
E bange zejengo thaj me
Sar o hirrugo
Jektone rezosa kana čhinel
Geja duj dikhimata čhinen
Me
An drez savi ingarel
Vov
An mor
Kali morći.

Stepen invalidnosti

U hodniku internog odeljenja
Gradske bolnice
Krišom se pogledasmo
Grbavac i ja
Kao hirurg
Prvim rezom kad zaseče
Tako seku dva pogleda
Ja
U grbu koju nosi
On
U moju
Crnu kožu.

Gina Ranjičić gotovo je mitska figura – romska pesnikinja iz 19. veka, bogatog emotivnog života. Proputovala je Otomansko carstvo i šire, govorila nekoliko jezika, živela u ekstremnoj bedi i u velikom obilju. I mada o njenom životu saznajemo samo iz sekundarnih i vrlo nepouzdanih izvora, pre svega kroz zabeleške transilvanijskog lingviste i folkloriste Hajnriha Vlislockog, a pesme čitamo sa (često neveštog) prepeva na nemački, život i delo ove umetnice dostojna su materija za filmski scenario. Prema Vlislockom nakon što se Gina kao adolescentkinja doselila u Beograd odmetnuvši se od saplemenika, dopala je pod zaštitu jermenskog trgovca iz Konstantinopolja Joakima Dalenesa. On joj je omogućio da se obrazuje i uči nemački jezik. Nešto kasnije, pesnikinja je bila u emotivnom odnosu sa mlađim bratom svog staraoca, Gabrijelom Dalenesom, sa kojim je bila srećna. Međutim, taj odnos se prekida nakon što ona upoznaje Gregora Korahona, sa kojim odlazi u Albaniju. Kada i taj brak propadne odlazi u Italiju, sve do Napulja, da traži Gregora, ali u Sirakuzi na Siciliji upoznaje trgovca Jakoba Hornštajna. Sa njim je bila najduže, i on ju je kao obrazovan čovek zainteresovan za umetnost podsticao da stvara. Obrti u njenom životu se nastavljaju, nakon Hornštajnove smrti bila je pod sumnjom za ubistvo partnera, potom je živela u Parizu iz kojeg je proterana, kako bi na kraju, poslednje dve decenije života provela u siromaštvu, vodeći nomadski život.

Otvoreno ostaje pitanje stepena istinitosti ove priče i navodnog svedočanstva koje je od same pesnikinje u njenim poznim danima iz prve ruke dobio Vlislovcki. Međutim, ono što imamo su pesme Gine Ranjičić, i ona ostaje kao figura majke romske književnosti, kako ju je u svojoj studiji nazvala Hedina Sijerčić. A u njenim pesmama se opisuju ponori i uzleti ljubavi, iskustva romskog života i siromaštva, ali i s druge strane, ljubav prema životu, prema prirodi i stvaranju. Među njenim opusom ima različitih poetika, a i fokusi u pesmama se menjaju u odnosu na to kada su pesme nastale, kako su prikupljene. Razlog toj neujednačenosti jeste i što njen opus nemamo kao integralni, već ga čitamo u parčićima na osnovu kojeg celina može da se rekonstruiše samo do jedne mere. Ali i ti izdvojeni parčići nedvosmisleno ukazuju na njen ogromni talenat. Gore navedena pesma i dalje zvuči prodorno i jasno ocrtava dva nivoa društvene nejednakosti, onu zasnovanu na predrasudama o nečijoj fizičkoj sposobnosti ili izgledu, i o nečijoj boji kože. Ni stotinu i više godina nakon nastanka pesme nije se, nažalost, mnogo toga promenilo.

Ipak, jedan simbolički način menjanja nabolje može biti uključivanje ovakvih umetničkih figura u školske kurikulume. Kada se uporede pesme Gine Ranjičić sa poznatim pesnicima onoga perioda, one ne samo da ni po čemu ne zaostaju u umetničkom smislu, već predstavljaju originalan glas koji svedoči o drugačijim životnim iskustvima – žene, Romkinje, umetnice. O iskustvima koja su barem podjednako bogata kao i ona privilegovanih belih muškaraca, ako ne još i vrednija jer sa sobom nose glas potlačenih, i glas ućutanih, koji se probija iz prošlosti i svedoči o tome kako je umetnost otvorena za sve, kako kreativnost nije ograničena ni poreklom, ni rodom, ni imovinskim stanjem, čak i u nepravednom društvu.

Stoga su figure poput Gine Ranjičić doista mitske veličine. I ne zato što ne znamo pouzdano podatke o njenom životu, koji zvuči poput romantičarske bajke, već zato što i danas njene reči suočavaju sa nejednakostima koje uporno perzistiraju. One se svojim glasnim odjekivanjem kroz vreme odlučno odupiru ućutkivanju.

Izvori

Ranjičić, Gina. Iz: Antologija Romske Poezije – Srbija. Sveske sveske, br. 39–40 .

Đurić, Rajko. 2010. Istorija romske književnosti. Vršac: Književna opština Vršac.

Marushiakova, Veselin Popov i Donald Kenrick. 2001. Gypsies in the Ottoman Empire: a contribution to the history of the Balkans. Hatfield: University of Hertfordshire Press.

Sijerčić, Hedine. 2016. Rodni identiteti u književnosti romskih autorica na prostorima bivše Jugoslavije. Mostar: Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke.

Umetnica - Marija Šoln

Marija Šoln diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti, na odseku slikarstvo. Iza nje su samostalne izložbe, ali i oko 30 kolektivnih u Srbiji i inostranstvu, kao i internacionalni programi i umetničke rezidencije. U periodu 2013-2014. bila je stipendistkinja Ministarstva kulture Republike Indonezije (Bali) za Internacionalni program kulturne razmene ISI Denpasar, a bila je jedna od učesnica festivala kuture We u Jerusalimu. Prisutna je na lokalnoj sceni ulične umetnosti  još od 2008. godine. Mnogi njeni murali krase zidove Beograda, ali i Šapca, Negotina, Kikinde, Zrenjanina, Dubaija…

Instagram