Female Role Models -  Branislava Perovic

Branislava Perović Nešković (1920 – 2008)

Da li smatrate da je postignuta puna emancipacija kada je AFŽ ukinut?

Sigurno nije. Možemo reći da ni sada nije. To je dug proces.

(Iz intervjua koji je sa Branislavom vodila Ivana Pantelić za knjigu Partizanke kao građanke)

U aprilu 1941. godine, kada počinje rat u Jugoslaviji, Branislava Perović studira elektrotehniku u Beogradu i ima 21 godinu. U Beograd je došla iz Banjaluke i živi u Šumatovačkoj ulici u stanu u kom je u okviru jedne prostorije zazidana ilegalna štamparija Komunističke partije, u koju se može ući samo kroz pod. Brana živi u tom stanu pod drugim imenom i u lažnom braku koji služi skrivanju tragova od vlasti. Vreme je snažnog progona političkih aktivista i komunista. Njena starija sestra Leposava već je hapšena zbog organizovanja radničkih štrajkova. Ipak, kao članica SKOJ-a još od gimanzijskih dana, snažne društveno-političke svesti, Brana zanemaruje rizik svog ilegalnog delovanja i sve vreme se uporedo bavi svojim političkim radom i studijama. Možemo samo da pretpostavimo koliko je snage bilo potrebno izlagati se dodatnim rizicima u vreme okupacije i živeti uz stalnu nesigurnost i strah za sebe i bližnje. Jasno je da će početkom rata progon političkih aktivista postati još snažniji nego pre. Jednom prilikom, u leto 1941. godine, bila je u stanu kada je upala policija da vrši pretres i Brana je hitrom reakcijom uspela da sakrije članak koji bi ih sve doveo u opasnost (proglas CK KPJ).

Ipak, Brana odlučuje da je jedini ispravan korak potpuno se posvetiti borbi protiv okupatora. Nastaviće da radi u štampariji, održavaće veze između Pokrajinskog i Centralnog komiteta KPJ, putovaće u Jajce i raditi pri Vrhovnom štabu. Branislavina neprestana aktivnost do kraja rata pokazuje ne samo veliku posvećenost idealima narodnooslobodilačke borbe i antifašizma, nego i ogromnu hrabrost.

Posvećenost i nadarenost ispoljila je i nakon rata. U vreme kada je vrlo malo žena imalo priliku i podršku okoline za univerzitetsko školovanje, Branislava nastavlja svoje studije i 1951. diplomira na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Odmah potom, dobija posao u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, koji je tokom narednih decenija zadužila svojim izuzetnim naučnim pionirskim radom u oblasti jonizovanih gasova i atomskih sudara. Godine 1964. doktorirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu. Za vreme rada u „Vinči“ formirala je Odeljenje za separaciju radioaktivnih izotopa i Laboratoriju za atomsku fiziku u okviru Instituta i radila na projektovanju najsofisticiranije opreme koja se koristi u institutu. Organizovala je konferencije na kojima su mladi jugoslovenski naučnici i naučnice imali priliku da slušaju neka od najvećih naučnih imena iz sveta fizike i koje će nastaviti da se organizuju i nakon nje. Postaje prva žena na direktorskoj poziciji instituta „Vinča“ 1976. godine. Pored svega toga, prevodila je naučne radove sa ruskog i engleskog i predavala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Priča o Branislavi Perović je priča o ženi koja je zadužila svoju zemlju i društveno-političkim i naučnim, kao i prevodilačkim i pedagoškim radom. To pokazuju i ordeni koje je dobila: Partizanska spomenica 1941, Orden Republike sa zlatnim vencem, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden za hrabrost, Orden rada sa zlatnim vencem (dodeljen 1961. godine) i Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom. Iako su njene zasluge bile prepoznate za vreme njenog života, priča o Branislavi važna je i nama danas i ne treba je zaboraviti. Važna je jer se spoj napredne aktivistkinje i vrhunske naučnice ne sreće često, ali je ujedno i reprezentativan za 20. vek i promene koje su se odvijale na tlu Jugoslavije, kao što su modernizacija i emancipacija žena. Priča o Branislavi Perović je priča o kojoj danas treba da razgovaramo – možemo li danas da zamislimo uspešnu naučnicu kao važnu društveno-političku radnicu i aktivistkinju, ili aktivistkinju kao uspešnu naučnicu?

Izvori

Branislava Perović Nešković: Prva direktorka "Vinče". Danas.

Bibić, Nataša. 2008. In Memoriam. Symposium and Summer School on Physics of Ionized Gases (SPIG).

Cvetić, Bosa (ur.). Žene Srbije u NOB. 1975. Beograd: Nolit.

Kakva ženska. Branislava Perović Nešković.

Pantelić, Ivana. 2011. Partizanke kao građanke: društvena emancipacija partizanki posle Drugog svetskog rata u Srbiji, 1945—1953. Beograd: Institut za savremenu istoriju; Evoluta.

Popović, Dragana. 2015. Sećanje na ravnopravnost ili simulacija jednakosti: naučnice u Srbiji u doba socijalizma. Knjiženstvo.

Female Role Models - Branislava Perovic
Image: ©Bojan Kovačević @boy_c_graphy

Umetnik - Vuk Đurić

Vuk Đurić Endo diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini (sa privremnim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), na odseku za grafički dizajn. Na istom fakultetu je završio i master studije. Koordinator je likovnih aktivnosti na manifestaciji Dani urbane kulture u Čačku. U svojoj karijeri realizovao je nekoliko projekata i učestvovao na dve umetničke kolonije. Izradio je na desetine murala na javnim površinama u zemlji i inostranstvu. Iza njega je šest nezavisnih i devetnaest kolektivnih izložbi, kao i jedna retrospektivna. Dva puta je nagrađivan za rad u oblasti likovne umetnosti. 

www.514415.rs