Female Role Models

Branislava Perović Nešković (1920 – 2008)

U aprilu 1941. godine, kada počinje rat u Jugoslaviji, Branislava Perović studira elektrotehniku u Beogradu i ima 21 godinu. U Beograd je došla iz Banjaluke, i živi u stanu u kom se nalazi ilegalna štamparija Komunističke partije, u kojoj takođe radi. Vreme je snažnog progona političkih aktivista i komunista. Njena starija sestra Leposava već je hapšena zbog organizovanja radničkih štrajkova. Ipak, kao članica SKOJ-a još od gimanzijskih dana, snažne društveno-političke svesti, Brana zanemaruje rizik svog ilegalnog rada i sve vreme se uporedo bavi svojim političkim radom i studijama. Već je jasno da je reč o veoma hrabroj mladoj ženi, ali ne smemo potceniti užasavajuću činjenicu rata. Zamislimo uspešnu i nadarenu dvadesetjednogodišnju devojku, koja veruje i radi za lepšu i pravedniju budućnost, na početku jednog proleća kada se objavljuje početak rata. Svi njeni planovi i nade padaju u vodu, budućnost odjednom postaje potpuno neizvesna. Možemo zamisliti strah i stalno osećanje nesigurnosti, brigu za sopstveni život i život bliskih ljudi. Progon političkih aktivista postaje još snažniji nego pre rata.

Ipak, Brana odlučuje da je jedini ispravan korak potpuno se posvetiti borbi protiv okupatora i prekida studiranje. Nastaviće da radi u štampariji, odražavaće veze između Pokrajinskog i Centralnog komiteta KPJ, putovaće u Jajce i raditi pri Vrhovnom štabu. Branislavina neprestana aktivnost do kraja rata pokazuje ne samo ogromnu posvećenost idealima narodnooslobodilačke borbe i antifašizma, nego i ogromnu hrabrost.

Female Role Models -  Branislava Perovic
Image: ©Bojan Kovačević

Posvećenost i nadarenost ispoljila je i nakon rata. U vreme kada je vrlo malo žena imalo priliku i podršku okoline za univerzitetsko školovanje, Branislava nastavlja svoje studije i 1951. diplomira na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Odmah potom, dobija posao u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, koji je tokom narednih decenija zadužila svojim izuzetnim naučnim pionirskim radom u oblasti jonizovanih gasova i atomskih sudara. Godine 1964. doktorirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu. Za vreme rada u „Vinči“ formirala je Odeljenje za separaciju radioaktivnih izotopa i Laboratoriju za atomsku fiziku u okviru Instituta i radila na projektovanju najsofisticiranije opreme koja se koristi u institutu. Organizovala je konferencije na kojima su mladi jugoslovenski naučnici i naučnice imali priliku da slušaju neka od najvećih naučnih imena iz sveta fizike i koje će nastaviti da se organizuju i nakon nje. Postaje prva žena na direktorskoj poziciji instituta „Vinča“ 1976. godine. Pored svega toga, prevodila je naučne radove sa ruskog i engleskog i predavala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Priča o Branislavi Perović je priča o ženi koja je zadužila svoju zemlju i društveno-političkim i naučnim, kao i prevodilačkim i pedagoškim radom. To pokazuju i ordeni koje je dobila: Partizanska spomenica 1941., Orden Republike sa zlatnim vencem, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden za hrabrost, Orden rada sa zlatnim vencem (dodeljen 1961. godine) i Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom. Iako su njene zasluge bile prepoznate za vreme njenog života, priča o Branislavi važna je i nama danas i ne treba je zaboraviti. Važna je jer se spoj napredne aktivistkinje i vrhunske naučnice ne sreće često, ali je ujedno i reprezentativan za 20. vek i promene koje su se odvijale na tlu Jugoslavije, kao što su modernizacija i emancipacija žena. Priča o Branislavi Perović je priča o kojoj danas treba da razgovaramo – možemo li danas da zamislimo uspešnu naučnicu kao važnu društveno-političku radnicu i aktivistkinju, ili aktivistkinju kao uspešnu naučnicu?

Female Role Models - Branislava Perovic
Image: ©Bojan Kovačević